Preporuke

Temeljne preporuke imaju za cilj da se stvori sistemsko okruženje u okviru obrazovnog sistema koje će omogućiti da sve ostale konkretnije mere podrške školama budu delotvorne i da omoguće školama da postanu dobre zajednice. 

1. Uspostaviti široki društveni konsenzus u pogledu svrhe i funkcije obrazovnog sistem u društvu, vrednosti na kojima se ono temelji, kao i ciljeva osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi svakom detetu obezbedili relevantno i kvalitetno obrazovanje u školi koja je dobra zajednica. To podrazumeva inkluzivan konsultativni proces u kojem će biti uključeni predstavnici svih zainteresovanih strana (roditelji, učenici, nastavnici, profesionalci iz sektora obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, ekonomisti, predstavnici političkih partija itd.).

2. Depolitizovati obrazovanje što podrazumeva da se obezbede delotvorni mehanizmi koji će obezbediti poštovanje stručnih, profesionalnih kriterijuma kao prioritetnih pri izboru na rukovodeće stručne pozicije u sektoru obrazovanja (pomoćnici ministra, rukovodioci školskih uprava, direktori zavoda i direktori predškolskih i školskih ustanova) umesto kriterijuma političke podobnosti, kao i baziranje novih obrazovnih politika primarno na naučnim saznanjima umesto na dnevno-političkim interesima.

3. Obezbediti veću profesionalnu autonomiju školama i nastavnicima, tj. proširiti njihova ovlašćenja i omogućiti im da donose odluke vezane za različite segmente vaspitno-obrazovnog procesa i školskog rada kako bi obezbedili relevantno i kvalitetno vaspitanje i obrazovanje svakom detetu na način koji je prilagođen specifičnim okolnostima i uslovima u kojima radi škola.

4. Obezbediti participativnost i saradnju u kreiranju i implementaciji obrazovnih politika uspostavljanjem kontinuiranog i produktivnog dijaloga između prosvetnih vlasti, škola, roditelja i sindikata, jačanjem saradnje škole i lokalne zajednice i aktivnim uključivanjem roditelja u život i rad škole.

5. Obezbediti da osnovno i srednje obrazovanje budu zasnovani na dečijim i ljudskim pravima i da budu relevantni i kvalitetni kako bi učenje u školi bilo interesantno i angažujuće i kako bi omogućilo deci i mladima da razviju ključne kompetencije koje su im potrebne da bi postali aktivni i kompetentni građani koji će moći da ostvare svoje lične i profesionalne aspiracije i da doprinesu razvoju demokratskog društva zasnovanog na ljudskim pravima. To podrazumeva savremene obrazovne programe, adekvatnu zastupljenost savremenih metoda učenja i nastave u nastavnim i vannastavnim aktivnostima, obezbeđivanje adekvatnih uslova školskim ustanovama i obezbeđivanje kvalitetnog nastavničkog kadra. 

6. Obezbediti pravednost osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi sva deca, a posebna ona iz marginalizovanih i ranjivih grupa, imali jednake šanse da steknu kvalitetno obrazovanje. To podrazumeva da se školama i zaposlenima obezbede uslovi i kapaciteti kako bi osigurali da svakom detetu bude dostupno kvalitetno obrazovanja bez diskriminacije i da svako dete dobije oblike podrške koji će im obezbediti jednake šanse da razvijaju ključne kompetencije bez diskriminacije. 

7. Obezbediti povećanje izdvajanja za obrazovanje kako bi se u periodu od nekoliko godina dostigao nivo ulaganja koji postoji u zemljama EU ili do 6% BDP imajući u vidu povećane potrebe za unapređivanjem kvaliteta obrazovanja, pružanja podrške školama da postanu dobre zajednice i realizacije svih mera za prevenciju i intervenciju kada je u pitanju nasilje u školama. Povećano ulaganje treba da stvori uslove za (a) smanjivanje broja učenika u odeljenjima, (b) povećanje plata za nastavnike koje će biti adekvatne (npr. na nivou proseka plata za zaposlene sa visokim obrazovanjem) i (c) obezbeđivanje uslova u školama koji su neophodni da bi one mogle da ostvare opšte ciljeve obrazovanja. 

Da bi ove temeljne preporuke mogle da se realizuju potrebno je da se obezbede dva nužna preduslova:

1. Da Skupština Republike Srbije formira autonomno i stručno telo na državnom nivou koje će biti sastavljeno od relevantnih stručnjaka i koje će imati ovlašćenja (a) da kroz široke konsultacije koncipiraju sveobuhvatne sistemske promene u obrazovanju u skladu sa temeljnim preporukama, (b) da predlože promene pravnog okvira kako bi se obezbedio adekvatan pravni okvir za realizaciju predloženih promena, (c) da pripreme preduslove na nivou obrazovnog sistema i škola za realizaciju predloženih promena, (d) da obezbedi kontinuirano sprovođenje predloženih promena uprkos političkih promena u sastavu Skupštine i Vlade Republike Srbije, i (e) da kontinuirano prati uspešnost realizacije predloženih promena i kreira dodatne mere koje će obezbediti prevazilaženje teškoća u realizaciji predloženih promena.    

2. Da Skupština Republike Srbije usvoji izmene pravnog okvira u sektoru obrazovanja koje su neophodne za formiranje tela iz prethodne tačke i za realizaciju sveobuhvatnih sistemskih promena koje će biti koncipirane u okviru širokih konsultacija.

Osnovna svrha ove grupe specifičnih preporuka je da se obezbede preduslovi na nivou obrazovnog sistema koji bi omogućili (a) da škole postanu dobre zajednice u kojima dominira pozitivan etos, kao i atmosfera poštovanja, participativnog upravljanja i saradnje sa svim zainteresovanim akterima u školi i van škole i (b) da se omogući pouzdani sistem prevencije slučajeva nasilja i  pravovremenog reagovanja na slučajeve nasilja.

Kratkoročne mere:

• Unaprediti postojeći sistemski pravni okvir: 
  • Ojačati pravnu osnovu koja bi garantovala profesionalnu autonomiju škola i njihovu odgovornost za unapređenje kvaliteta i pravednosti obrazovanja na nivou ustanove i kreiranje dobre zajednice 
  • Ojačati status vannastavnih aktivnosti i angažovanje nastavnika u ovim aktivnostima koje imaju važnu ulogu u stvaranju dobre zajednice u školi i prevenciji nasilja
  • Usvojiti novu sveobuhvatnu Strategiju o pravima deteta i sveobuhvatan Zakon o pravima deteta i obezbediti uslove za njihovu implementaciju, kao i za praćenje i unapređivanje njene implementacije 
  • Obezbediti neophodne pravne nadležnosti i mehanizme školama i nastavnicima kako bi imali kapacitet da delotvorno rade na prevenciji i intervenciji u vezi sa nasiljem u školi
  • Ratifikovati Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o komunikacijskim procedurama koje bi omogućile da u slučajevima neadekvatnog odgovora domaćeg sistema pravde po meri deteta može da se pokrene postupak pred Komitetom za prava deteta
  • Unaprediti postojeće mehanizme za besplatne i pouzdane postupke za prijavljivanje nasilja u školama i uskladiti ih sa modelom Barnahus koji se smatra modelom dobre prakse u EU
• Izdvojiti posebna budžetska sredstva za intersektorsku koordinaciju svih aktera u slučajevima nasilja u školama, kao i za podršku organizacijama civilnog društva i stručnih organizacija (na državnom i lokalnom nivou) koje se bave prevencijom, tretiranjem, rehabilitacijom i reintegracijom dece žrtava nasilja u školama
• Unaprediti postojeći sistem profesionalnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika u školama, stručnjaka iz centara za socijalni rad, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, policije, sudija i tužilaca kako bi se adekvatno obučili za prevenciju i intervenciju u slučajevima nasilja nad decom u školi i nasilja nad drugim akterima u školi.
• Analizirati primenu i efekte postojećih mera za prevenciju i intervenciju u slučajevima nasilja koje su uvedene u prethodnom periodu (npr. novi protokoli, „Školski policajac“ i slično) kako bi se utvrdila njihova svrsishodnost i delotvornost i kako bi se one unapredile ili zamenile novim merama.
• Realizovati istraživanje o neprijavljenim slučajevima nasilja u školama i unaprediti postojeći sistem evidentiranja slučajeva nasilja tako da bude pouzdan

Srednjoročne i dugoročne mere:

• Razviti plan za postepeni prelazak osnovnih i srednjih škola u režim rada u jednoj smeni uz jačanje vaspitne uloge škole i obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti savremenih nastavnih i vannastavnih aktivnosti koje imaju najveći potencijal da smisleno angažuju decu i učenike u učenju i da omoguće svima da razvijaju ključne kompetencije
• Razviti novi nacionalni okvirni program koji će afirmisati dečija i ljudska prava, demokratske vrednosti i biti zasnovan na ključnim kompetencijama koje omogućavaju deci i mladim aktivnu participaciju u društvu i uspeh u budućem životu
• Razviti plan za obezbeđivanje adekvatnih uslova u svim školama koji će omogućiti nastavnicima i stručnim saradnicima da osiguraju relevantno, kvalitetno i pravedno obrazovanje u ustanovi koja je dobra zajednica
• Unaprediti Standarde kompetencija za profesiju nastavnika i njihov profesionalni razvoj  tako da se baziraju na dokazanim istraživačkim nalazima o kvalitetnoj, inkluzivnoj, interaktivnoj i kognitivno aktivirajućoj nastavi (sa posebnim naglaskom na socio-emocionalno učenje, interkulturalne kompetencije, saradnji sa nastavnicima i roditeljima, inkluzivni i individualizovani pristup učenju, prava deteta, komunikaciju i konstruktivno rešavanje sukoba, digi-pedagoške kompetencije i sl.)
• Na osnovu novih Standarda kompetencija za profesiju nastavnika i njihov profesionalni razvoj reformisati inicijalno obrazovanje nastavnika i uskladiti standarde za Akreditaciju učiteljskim i nastavničkim fakultetima sa ovim standardima 
• Razviti novu formulu za plate nastavnika, stručnih saradnika i direktora koji će osim godina staža uvažavati profesionalizam, profesionalno usavršavanje i izvrsnost (podrška učenicima sa smetnjama u razvoju, organizovanje volonterskih aktivnosti, organizovanje razvoja škole kao zajednice koja uči, rad na vannastavnim aktivnostima, uspeh učenika i slično)
• Uspostaviti novi model zaključivanja ugovora sa nastavnicima i stručnim saradnicima nakon probnog rada i polaganja državnog ispita radi smanjivanja broj nastavnika koji rade u većem broju škola i jačanja povezanosti nastavnika sa školskom zajednicom
• Uspostaviti nezavisnu instituciju za zaštitu prava deteta (ombudsman za prava deteta)
• Razviti sistem za kontinuirano praćenje NEET populacije (mladi koji nisu ni zaposleni, niti su u sistemu obrazovanja ili treninga) koji su i osigurati uključivanje mladih iz ove populacije u neki oblik obrazovanja, treninga ili zaposlenja
• Obezbediti sve preduslove koji bi omogućili da se srednje obrazovanje postane deo obaveznog obrazovanja

Osnovna svrha ove grupe specifičnih preporuka je da se škole ohrabre, podrže i usmere da započnu proces promena koje imaju potencijal da kreiraju školu kao dobru zajednicu u kojoj će obrazovanje i vaspitanje biti relevantni i kvalitetni za sve učenike.

Kratkoročne mere:

• Kreirati zajedničko razumevanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja na nivou škole i vrednosti na kojima se zasniva školska zajednica
  • Osmisliti široki konsultativni proces u koji će biti uključene sve zainteresovane strane (zaposleni u školi, roditelji, učenici, predstavnici lokalne zajednice) sa ciljem da se zajednički identifikuju ciljevi obrazovanja i vaspitanja na nivou škole i vrednosti na kojima će počivati škola kao zajednica
  • Uključiti u ciljeve obrazovanja i vaspitanja sve kompetencije koje su relevantne za celoživotno učenje 
• Osigurati relevantnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje kroz jačanje i obogaćivanje vannastavnih i vanškolskih aktivnosti i njihove usklađenosti sa nastavnim aktivnostima u školi kao način da obrazovanje na nivou škole postane relevantnije i kvalitetnije, da se osigura vaspitna uloge škole i da škole postane dobra zajednica
• Jačati participativno upravljanje školom kroz adekvatno uključivanje svih zainteresovanih aktera u školi (nastavnika, stručne službe, roditelja, učenika i lokalne zajednice) u donošenje odluka
• Osigurati i jačati profesionalnu autonomija nastavnika i njihov kapacitet da u saradnji sa drugim akterima doprinesu da škola postane dobra zajednica i da obrazovanje na nivou škole bude relevantno, kvalitetno i pravedno 
• Razviti školski program koji će omogućiti realizaciju nacionalnog okvirnog programa u skladu sa specifičnostima lokalne zajednice i koji će obezbediti svim učenicima jednake šanse da razviju ključne kompetencije 
• Jačati vaspitnu funkciju škole 
  • Jačati zajedničko razumevanje među nastavnicima i svim zaposlenima o važnosti vaspitne uloge škole i njihove uloge u ostvarivanju te funkcije 
  • Uključiti socio-emocionalno učenje i razvoj socio-emocionalnih kompetencija u školski program nastave i učenja korišćenjem autonomije nastavnika u odnosu na nacionalni program nastave i učenja
  • Osnažiti nastavnika za primenu strategija kojima se podstiču socio-emocionalne kompetencije i neguju pozitivni, konstruktivni odnosi među učenicima
• Uspostaviti delotvorne mehanizme za participaciju roditelja u životu škole i obrazovno-vaspitnim aktivnostima
  • Promovisati saradnju škole i roditelja kao vrednost na kojoj počiva školska zajednica i koja se neguje na nivou škole i jačati kulturu međusobnog poštovanje i saradnje
  • Jačanje kompetencija nastavnika za saradnju sa roditeljima kroz stručno usavršavanje izvan škole i u okviru škole i razmenu dobre prakse između nastavnika unutar škole i sa nastavnicima iz drugih škola u lokalnoj zajednici
  • Jačati partnerstvo škole i porodice kroz participativno osmišljavanje kontinuiranog programa uključivanja roditelja u različite nastavne, vannastavne i vanškolske aktivnosti u odnosu na preferencije, obaveze i sposobnosti/veštine
• Jačati saradnju škole sa lokalnom zajednicom
  • Uspostaviti raznovrsne kanale komunikacije (vebsajt, mejl, oglasne table, školske novine, sastanci i sl.) i osigurati njihovu ažuriranje
  • Organizovati različite obrazovne i kulturne događaje u školi (izložbe, sajam, radionice, tribine i sl.) na kojima bi učestvovati različite institucije iz lokalne zajednice i predstavnici različitih zajednica
  • Uspostaviti saradnju sa profesionalcima i/ili institucijama iz lokalne zajednice (sportski centri, biblioteke, domovi kulture, lokalna samouprava i sl.) u osmišljavanju i realizaciji vanškolskih, vannastavnih i nastavnih aktivnosti
  • Osmisliti i realizovati zajedničke projekte između škole i organizacija lokalne zajednice u kojima bi učenici i nastavnici bili uključeni u aktivnosti unapređivanja života u lokalnoj zajednici
• Jačati školu kao inkluzivnu zajednicu
  • Jačati jasnu i transparentnu inkluzivnu politiku škole koja odražava njenu posvećenost uvažavanju različitosti, inkluziji i pravednosti
  • Osmisliti redovne aktivnosti kojima će se podsticati zajedništvo i uvažavanje različitosti (kulturne manifestacije, festivali, izložbe, tribine, radionice, kooperativni projekti sa lokalnom zajednicom i sl.)
  • Otvoriti školi prema NEET populaciji i osmišljavanje obrazovno-vaspitnih aktivnosti za pripadnike ove populacije 
• Obezbediti da škola postane sigurno i podsticajno okruženje
  • Promovisati prosocijalno ponašanje i vrednosti kroz isticanje pozitivnih i konstruktivnih ponašanja
  • Osmišljavati i realizovati aktivnosti u cilju sprečavanja diskriminacije, nasilja i drugih oblika rizičnih ponašanja, i pratiti njihovu realizaciju kako bi one mogle da budu unapređene 
  • Uključiti učenike i roditelje u izradu plana preventivnih aktivnosti za sprečavanje diskriminacije, nasilja i drugih oblika rizičnog ponašanja
  • Osmisliti kako nastavne aktivnosti mogu da doprinesu prevenciji diskriminacije, nasilja i drugih oblika rizičnih ponašanja (metode i oblici rada koji podstiču saradnju i pozitivne vršnjačke interakcije; uključivanje tema koje su važne za prevenciju nasilja u silabuse različitih predmeta i sl.)
  • Obezbediti adekvatnu podršku za učenike koji ispoljavaju probleme u ponašanju kroz izradu individualnih planova podrške i uključivanje u vannastavne aktivnosti na osnovu njihovih sklonosti i potreba
• Ojačati vidljivost i kapacitet Tima za zaštitu od nasilja
  • Obezbediti da učenici, roditelji i nastavnici budu adekvatno upoznati Timom za zaštitu od nasilja, njihovom ulogom i načinom na koji se angažuje Tim u situacijama u nasilja u školi
  • Kreirati zajedničko razumevanje između nastavnika, stručne službe, direktora i drugih zaposlenih da je svaki slučaj nasilja u školi zajednički izazov i da je uloga Tima za zaštitu od nasilja da koordinira školsku zajednicu u adekvatnom reagovanju
  • Analizirati slučajeve nasilja koji su dešavali u prethodnom periodu, kao i način reagovanja i na osnovu toga osmisliti preventivne mere i unaprediti praksu reagovanja na slične slučajeve u budućnosti 
• Jačati kulturu samoevaluacije i kontinuiranog unapređivanja škole kako bi se osiguralo da je škola dobra zajednica i da omogućava relevantno i kvalitetno obrazovanje i vaspitanje svim učenicima
  • Obezbediti zajedničko razumevanje svih učesnika u školi da je samoevaluacija proces zajedničke analize života i funkcionisanja škola u odnosu na usvojene ciljeve i vrednosti koja ima osnovni cilj unapređivanje škole 
  • Negovati i jačati etos u kojem se vrednuje refleksija i samoevaluacija kako bi se ohrabrile sve zainteresovane strane u okviru škole da redovno procenjuju svoje prakse sa stanovišta efikasnosti i mogućnosti za unapređenje
  • Uspostaviti jasne ciljeve i indikatore za samoevaluaciju koji treba da budu u skladu sa vizijom i mislijom škole i koje je potrebno povremeno revidirati
  • Osigurati multiperspektivnost u procesu samoevaluacije kroz učešće svih zainteresovanih strane (učenici, roditelji, predstavnici lokalne zajednice) i međusobno razumevanje i saradnju 
  • Pratiti kontinuirano motivaciju učenika za učenje, njihova interesovanja i obrazovne potrebe i unapređivati školskog programa (nastavnih, vannastavnih i vanškolskih aktivnosti) u skladu sa nalazima 

Srednjoročne i dugoročne mere:

• Pripremiti analizu, u saradnji sa lokalnom samoupravom i školskom upravom, prelaska škole na jednosmenski rad koji ima veći potencijal za relevantno i kvalitetno obrazovanje i vaspitanje kroz omogućavanje učenicima da steknu iskustva u različitim vannastavnim, volonterskim i multidisciplinarnim aktivnosti i da razvijaju ključne kompetencije za celoživotno učenje

Osnovna svrha ove grupe specifičnih preporuka je da lokalna samouprava aktivno podrži depolitizaciju i profesionalnu autonomiju škola koristeći svoje nadležnosti u upravljanju i finansiranju obrazovanja, da se pruži podrška školama da postanu dobre zajednice u kojima svaki učenik dobija relevantno i kvalitetno obrazovanje i da jača saradnju između škola i lokalne zajednice u obezbeđivanju relevatnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja.

Kratkoročne mere:

• Osmisliti i realizovati lokalne programe promocije vrednosti povezane sa obrazovanjem na lokalnom nivou u saradnji sa školama, drugim lokalnim institucijama i uglednim ličnostima iz lokalne zajednice (iz domena obrazovanja, kulture, umetnosti, sporta itd.)
• Obezbediti mere podrške školama u organizaciji projekata od interesa za lokalnu zajednicu
• Osigurati na nivou lokalne zajednice dodatna finansiranja za obrazovanje (stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i direktora, infrastrukturno održavanje škola i slično) izdvajanjem iz budžeta, konkurisanjem za projekte, obezbeđivanjem donacija koja će podržati ustanove u izgradnji dobre zajednice i etosa i unapređivanje relevantnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na nivou ustanove
• Osigurati da se izbor predstavnika lokalne samouprave u školskim odborima vrši na osnovu profesionalnih umesto političkih kriterijuma i u saradnji sa školama kako bi školski odbor imao kapacitet da podrži angažovanje svih aktera u školi u izgradnji dobre zajednice i unapređivanju kvaliteta obrazovanja
• Osigurati da se prilikom izbora direktora škole prioritetni kriterijumu budu kapacitet direktora da stvori dobru zajednicu na nivou škole i unapredi kvaliteta i pravednost obrazovanja na nivou škole
• Uspostaviti mehanizam na nivou lokalne administracije koji bi obezbedio efikasnu koordinaciju i saradnju između sektora obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i policije (neka vrsta interresorne komisije) u reagovanju na slučajeve nasilja u školama i primeni preventivnih mera  
• Pojačati programe i mere na nivou lokalne zajednice koji treba da obezbede smanjivanje siromaštva i nejednakosti među decom i mladima

Srednjoročne i dugoročne mere:

• U akcione planove lokalnog razvoja uključiti programe za pružanje podrške školama u uspostavljanju dobre zajednice, kao i programe za studijske posete škola drugim ustanovama u Srbiji radi razmene iskustva i dobrih praksi 
• Izgraditi mehanizme i procedure na nivou lokalne zajednice kojima će se podržavati i promovisati škole koje su izvrsne u izgradnji dobre zajednice i u osiguranju kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja
• Pružiti podršku školama u lokalnoj zajednici da među prioritete u školskom razvojnom planu stave naglasak na izgradnju škole kao dobre zajednice sa posebnim naglaskom na izgradnji školskog etosa i unapređivanje relevantnosti i kvaliteta obrazovanja (posebno kroz jačanje vannastavnih i vanškolskih aktivnosti)
• Povećati ulaganje sa lokalnog nivoa u sektor obrazovanja

• Izraditi i usvojiti novu Strategiju razvoja socijalne zaštite. Polazeći od nalaza sprovedene ex-post i ex-ante analize prethodne strategije, potrebno je pokrenuti participativni i inkluzivni proces izrade novog strateškog dokumenta. U proces je neophodno uključiti akademsku zajednicu, profesionalce iz sistema socijalne zaštite, organizacije civilnog društva i, direktno, korisnike u socijalne zaštite. Usvajanje novog strateškog dokumenta treba da bude zasnovano na garancijama pružanja najviših standarda socijalne zaštite svim građanima i građankama, u skladu sa ustavnim garancijama i preuzetim međunarodnim obavezama. Kako bi se obezbedio integralni pristup novi dokument treba da bude međusektorska strategija.

• Izvršiti reorganizaciju sistema socijalne zaštite. Polazeći od novog strateškog okvira socijalne zaštite potrebno je izvršiti analizu organizacije centara za socijalni rad što uključuje analizu organizacione strukture, poslovnih procesa, upravljačkih procesa, zaposlenih i sistema nagrađivanja. Na osnovu nalaza o usklađenosti postojeće organizacione strukture sa strateškim opredeljenjima u oblasti socijalne zaštite potrebno je utvrditi načine za unapređenje funkcionisanja koji će povećati efikasnost i delotvornost.

• Značajno povećati budžetska izdvajanja u apsolutnom i relativnom iznosu na nacionalnom i na lokalnom nivou za pružanje usluga i drugih mera socijalne zaštite.

• Sprovesti departizaciju i profesionalizaciju u sistemu socijalne zaštite. Obezbediti mehanizme kojima će se proces zapošljavanja na rukovodeća i izvršilačka radna mesta u ustanovama socijalne zaštite zasnivati isključivo na kompetencijama kandidata/kinja. Izmeniti način izbora direktora/ki CSR kroz uvođenje procedura koje će omogućiti departizaciju CSR.

Kratkoročne mere:

•  Uskladiti Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja
  i zanemarivanja (2006) sa Opštim protokolom za zaštitu dece od nasilja (2022).
• Razviti odnosno standardizovati usluge koje su relevantne za zaštitu od nasilja i rad za de
  com i mladima u sukobu sa zakonom, npr. savetodavno-terapijske usluge u socijalnoj zaštiti,
  usklađeno sa potrebama, zakonima i preuzetim međunarodnim standardima i obavezama.
• Unaprediti unutrašnje procedure u postupanju CSR u slučajevima nasilja u porodici, partnerskim odnosima, dečjeg svedočenja nasilju u porodici i dece odnosno mladih u sukobu sa zakonom, usklađeno sa preuzetim međunarodnim standardima i obavezama.
• Izmeniti Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zaštite kako bi se olakšao postupak
  licenciranja, naročito u delu koji se odnosi na tehničke i prostorne kapacitete za koje pruža
  oci usluga ističu da su prestrogo postavljeni i skupi u realizaciji.
• Unaprediti mehanizam i adekvatnost finansiranja namenskih transfera, sa ciljem omo
  gućavanja ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu ugroženim licima na celoj teritoriji Republike Srbije.
• U okviru jednog ministarstva obuhvatiti oblasti socijalne zaštite i brige o porodici budući da se briga o porodici koja je u krizi najčešće obezbeđuje kroz sistem socijalne zaštite (savetodavno-terapijske usluge, različita materijalna davanja i sl.). Predloženim objedinjavanjem bi se eliminisalo dvostruko vođenje evidencija i ubrzao postupak pomoći i podrške.
• Unaprediti rad Saveta za prava deteta kao koordinacionog tela kroz obezbeđivanje kon
  tinuiteta rada i stabilnih finansija, kao i angažovanja bar jednog stalno zaposlenog lica. Na taj način bi se unapredile i javne politike koje bi se donosile na osnovu prikupljenih podataka centralnog državnog tela i evaluacije efekata izvršenih intervencija, a čime bi se pravovremeno vršila procena potreba stanovništa i prioriteta. Savet bi proaktivnim pristupom razvi
  jao mehanizme saradnje različitih sektora. Unapređenjem rada ovog tela, utiče se na unapređenje lokalne socijalne politike obzirom da je ovo telo zaduženo i za povezivanje različitih aktera na nacionalnom i lokalnom nivou

Srednjoročne  mere:

• Izraditi i usvojiti Program prevencije problema u ponašanju dece i mladih što podrazumeva definisanje sistema mera i aktivnosti usmerenih na otklanjanje rizičnih faktora i/ili posledica njihovog delovanja te jačanja zaštitnih faktora na svim nivoima - mikro (pojedinac), mezo (porodica) i makro (lokalna zajednica, oblast, država).
• Izraditi standarde rada stručnih radnika u socijalnoj zaštiti koji će definisati ključne oblasti i poslove koji su u delokrugu rada stručnih radnika kao i kompetencije potrebne kako bi se posao uspešno obavljao.
• Izraditi metodologiju za procenu potreba za uslugama socijalne zaštite koja uključuje procenu dostupnosti usluga i procenu kapaciteta pružalaca usluga.
• Sprovesti obuku za primenu metodologije za procenu potreba za uslugama socijalne zaštite svim akterima nadležnim za planiranje u oblasti socijalne zaštite.
• Izraditi i usvojiti Program razvoja usluga socijalne zaštite sa svrhom obezbeđivanja dostupnosti kvalitetnih usluga socijalne zaštite svim građanima/ka kojima su potrebne na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a time i smanjivanje nejednakosti u pristupu uslugama.

Kratkoročne mere:

• Smanjiti opterećenje voditelja slučaja zapošljavanjem novih radnika tako što će se primeniti normativi propisani Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, uz prethodnu izmenu Zakona o budžetskom sistemu kojim će od primene člana 24k, stav 1 i 2 izuzeti stručni radnici u CSR.
• Unaprediti SOZIS, u pogledu njegove usklađenost sa zakonima, protokolima i drugim podzakonskim aktima, ali i sa stanovišta operativnosti i korisnosti u dostupnosti podataka unutar čitavog sistema socijalne zaštite, kao i razmeni podataka sa drugim sistemima (pravosuđem, policijom, obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom) koji se tiču nadležnosti centra.

Srednjoročne i dugoročne mere:

• Izmeniti Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad tako što će kriterijumi za određivanje broja i vrste stručnih radnika biti broj i vrsta korisnika/usluga.
• Preispitati unutrašnju organizaciju rada u centrima za socijalni rad i metod vođenja slučaja kako bi se otklonila praksa neadekvatnog zaduženja voditelja slučaja predmetima bez obzira na njihovo stručno obrazovanje, uže specijalnosti, preferencije i profesionalne afinitete).
• Izraditi analizu potrebe za edukacijama stručnih radnika u centrima, dugoročni i kratkoročni plan unapređenja kompetencija prema prioritetima na osnovu potreba prakse, te u skladu sa tim razviti specijalizovane programe obuke. Za potrebe unapređenja stručnih kompetencija u smislu ove preporuke, potrebno je više koristiti znanja organizacija civilnog društva koje
  imaju iskustva u radu sa konkretnim fenomenima i korisničkim grupama.

Kratkoročne mere:

•  Unaprediti kapacitete za izradu strateških dokumenata i lokalnih akcionih planova kao i evaluaciju planskih dokumenata. Razvoj usluga i programa treba da se zasniva na realnim potrebama. Utvrđivanje potreba podrazumeva puno učešće korisnika kako bi usluge predstavljale adekvatan odgovor na složene probleme i kontekst u kome odrastaju, ali i pružalaca usluga posebno iz civilnog sektora.
• Povećati dostupnost usluga u zajednici. Budući da JLS imaju mogućnost da odlukom odrede krug socijalnih usluga koje se pružaju u zajednici, potrebno je da uvrste i one usluge koje se faktički pružaju u zajednici i da raspišu javne konkurse za finansiranje tih usluga, a ukoliko se radi o inovativnim uslugama, kao jedan od načina finansiranja da iskoriste i namenske transfere.
• Dodeljivanje namenskih transfera usloviti izradom strateških dokumenata i adekvatnim izveštavanjem JLS, pri čemu bi inicijalni zahtev za dodeljivanje namenskih transfera morao da sadrži detaljan opis potreba i prioriteta, sa definisanim pokazateljima učinka. Takođe, izvršiti evaluaciju dosadašnjih namenskih transfera i razmotriti eventualnu promenu u konceptu tako da se transferi isplaćuju shodno broju usluga koje JLS pružaju a ne shodno veličini JLS.
• Izraditi protokole o intersektorskoj saradnji između CSR i obrazovnog sektora (škole), zdravstvenog sektora, policije i drugih institucija sa jasno definisanim ciljevima, zadacima, ulogama i odgovornostima svih saradnika. Zaključivanjem protokola o saradnji postiže se pun kapacitet zajednice pa se briga o deci i mladima koji imaju problem u ponašanju proteže na sve aspekte njihovog života, čime se najefikasnije utiče na promene u ponašanju. Regionalna saradnja je veoma važna jer se neke usluge mogu pružati i u okviru više opština čime se smanjuju troškovi i povećava kvalitet. Sa druge strane, regionalna saradnja podrazumeva intenzivnu razmenu iskustava i dobrih praksi.
• Promocija prevencije i blagovremenog prepoznavanja rizika od razvoja problema u ponašanju kod dece i mladih uz informisanje i senzibilizaciju roditelja, nastavnika i drugih relevantnih aktera radi efikasnog upućivanja na podršku iz obrazovnog, socijalnog i zdravstvenog sistema.

Srednjoročne mere:

• Uspostaviti bazu podataka o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou, koja će obuhvatiti i podatke o nezadovoljenim potrebama za podrškom sistema socijalne zaštite u svakoj jedinici lokalne samouprave.
• Razviti održivi model supervizije pružalaca usluga od značaja za decu i mlade u sukobu sa zajednicom, koji bi prvenstveno bio usmeren ka pružanju podrške u unapređenju kvaliteta pružanja postojećih usluga, ali i razvoju novih programa rada sa korisnicima.
• Obezbediti dostupnost usluge i programa za decu sa problemima u ponašanju u svim lokalnim zajednicama/lokalnim samoupravama u zemlji.

• Uspostavljanje širokog društvenog konsenzusa na osnovu inkluzivnog konsultativnog
  procesa u koji će biti uključeni predstavnici svih zainteresovanih strana, u pogledu značaja
  brige o mentalnom zdravlju i neophodnosti multisektorskog i multidisciplinarnog pristupa.
• Promena pristupa mentalnom zdravlju sa biološkog na biopsihosocijalni, koji uvažava širok spektar determinanti mentalnog zdravlja, uključujući i različite društvene faktore.
• Promena paradigme sa intitucionalne na brigu o mentalnom zdravlju u zajednici.
• Prepoznavanje mentalnog zdravlja kao osnovnog ljudskog prava i integrisanje principa ljudskih prava u sve dalje korake i mere u oblasti unapređenja promocije i zaštite mentalnog zdravlja.
• Donošenje novog i unapređenje postojećeg normativnog okvira na osnovu transparentnog i konsultativnog procesa koji će uključiti sve zaintresovane strane, uključujući udruženja korisnika i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke, strukovne i druge organizacije, koji će imati jasne i merljive indikatore ostvarenosti predviđenih ciljeva, predviđena
  sredstva za njegovo sprovođenje, kao i definisano koordinacio telo koje će pratiti primenu i ostvarenost ciljeva.

Unapređenje normativnog okvira

• Donošenje novog Akcionog plana za period 2023-2026, koji prati Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji 2019 – 2026
• Donošenje zakona o psihoterapiji
• Usvajanje Standarda za savetodavno terapijske usluge u socijalnoj zaštiti i izmene opštih strukturnih i funkcionalnih standarda usluga u socijalnoj zaštiti
• Izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u skladu sa preporukama komiteta Ujedinjenih nacija koje je Srbija dobila
• Unapređenje Zakona o psihološkoj delatnosti

Ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju

• Obezbediti javno dostupnu informaciju o budžetskim sredstvima koja se odvajaju za mentalno zdravlje
• Obezbediti povećanje izdvajanja za mentalno zdravlje do nivoa ulaganja koji postoji u zemljama EU
• Postojeća sredstva usmeravati na unapređenje podrške u zajednici i primarnog nivoa zdravstvene zaštite, a ne na finansiranje institucionalne brige o mentalnom zdravlju i tercijarni nivo zdravstvene zaštite
• Obezbediti finansiranje usluga mentalnog zdravlja u zajednici na nivou jedinica lokalne samouprave

Unapređenje dostupnosti i pristupačnosti usluga

• Povećanje broja stručnog kadra u oblasti mentalnog zdravlja u okviru zadravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite
• Formiranje Centra za traumu i intervencije u krizi koji bi imao ulogu centralnog tela za koordinacuju pružanja pomoći u kriznm situacijama
• Formiranje Centara za mentalno zdravlje u zajednici, sa posebnim podjedinicama namenjenim deci i mladima, kao i Porodičnih savetovališta
• Osnivanje lokalnih Dnevnih boravaka za decu i mlade sa problemima u ponašanju
• Osnivanje posebne interresorne ustanove za maloletne počinioce najtežih krivičnih dela koji nisu krivično odgovorni u skladu sa principima ljudskih prava i prava deteta

Unapređenje broja i položaja stručnog kadra

• Unapređenje položaja i uslova rada stručnog kadra u oblasti mentalnog zdravlja na svim nivoima zdravstvene zaštite, a posebno u okviru primarne zdravstvene zaštite
• Unapređenje položaja i uslova rada psihologa i pedagoga u obrazovnom sistemu i promena razumevanja njihove uloge u obrazovnom sistemu sa administrativnog osoblja koje pomaže realizaciju nastavnog plana na stručnjake u oblasti mentalnog zdravlja koji se bave procenom, prevencijom i ranim intervencijama
• Unapređenje položaja i uslova rada zaposlenih u okviru sistema socijalne zaštite
• Unapređenje broja, položaja i uslova rada svih zaposlenih koji rade na unapređenju psihosocijalne dobrobiti i mentalnog zdravlja dece i mladih, kao što su pedagozi, psiholozi, defektolozi, psihijatri, omladinski radnici, socijalni radnici, i drugi
• Obezbeđivanje besplatne i kontinuirane supervizije i adekvatne stručnu i psihološke
  podrške stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja

Naučna utemeljenost brige o mentalnom zdravlju

• Povećati finansiranje istraživanja u svim oblastima mentalnog zdravlja
• Obezbediti kontinuiranu procenu potreba u domenu mentalnog zdravlja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou
• Obezbediti merenje efekata psiholoških i psihocijalnih intervencija i tretmana i evaluaciju usluga kako bi se osigurala empirijski utemeljena praksa
• Formirati mehanizam komunikacije naučne i stručne zajednice u oblasti mentalnog zdravlja sa donosiocima odluka kako bi se omogućio empirijski utemeljen razvoj politika i informisano planiranje i organizacija resursa

Edukacija

• Uvođenje obavezne besplatne kontinuirane edukacije na temu mentalnog zdravlja zaposlenih u obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite
• Uvođenje obaveznih besplatnih edukativnih programa o mentalnom zdravlju namenjenih učenicima
• Uvođenje besplatnih edukativnih programa u centrima za mentalno zdravlje u zajednici kroz tribine, predavanja, kulturno umetnički sadržaj i drugo, namenjenim lokalnim zajednicama
• Izrada i kontinuirana distribucija edukativnih materijala kroz različite kanale komunikacije (priručnici, brošure, društvene mreže, itd), koji bi bili namenjeni različitim ciljnim grupama (učenicima, roditeljima, nastavnicima...)
• Osmišljavanje i sprovođenje empirijski utemeljenih kampanja za smanjenje stigme u vezi sa mentalnim zdravljem
• Informisanje građana o dostupnoj podršci i njihovo osnaživanje da ove mehanizme podrške i koriste

Mehanizmi koordinacije

• Nastavak rada i dalji razvoj i formalizacija Radnog tima za mentalno zdravlje pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
• Formiranje lokalnih multidisciplinarnih koordinacionih timova širom Srbije, koji bi se bavili planiranjem i koordinacijom sistemskog odgovora na probleme i potrebe u domenu mentalnog zdravlja građana na lokalu

• Važeći Zakon o oružju i municiji je potrebno dosledno primenjivati u praksi.
• Potrebno je da se u Zakonu o oružju i municiji definišu jasni i strogi uslovi koje fizička lica treba da ispune kako bi nabavila i držala oružje za ličnu bezbednost.
• Osim provere uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije prilikom odlučivanja o zahtevu za držanje i nabavljanje oružja, neophodno je Zakonom propisati da MUP sprovodi periodične kontrole ovih uslova. 
• Treba odustati od prakse redovnog produžavanja roka za zamenu oružanih listova, te oduzeti oružje svim vlasnicima oružja koji to nisu učinili u prethodnih 8 godina.
• Potrebno je zakonom zabraniti korišćenje usluga streljana svim maloletnim licima.
• Mediji, prilikom sprovođenja akcije predaje i legalizacije oružja, treba da sprovode masovne kampanje informisanja građana kako bi doprineli povećanju predaje oružja. 
• Ministarstvo unutrašnjih poslova, kroz stalne kampanje, treba da utiče na podizanje svesti građana o zloupotrebi vatrenog oružja, odnosno da ih edukuje o bezbednom korišćenju.

• Decentralizovati donošenje odluka i njihovu implementaciju u policiji, odnosno dati veću autonomiju policijskim ispostavama/stanicama da samostalno odlučuju o učešću u različitim projektima sa zajednicom (građanima, udruženjima građana, poslovnim akterima, nevladinim organizacijama, drugim institucijama itd) kroz proširenje poslova i autonomije u odlučivanju policijske stanice u čl. 26 Zakona o policiji.
• Poštovati organizaciju rada i ostvariti kontinuitet rada policijskih službenika na bezbednosnim sektorima, radi unapređenja odnosa sa zajednicom – kroz poštovanje Uputstva o organizovanju poslova i načinu rada policije u zajednici, na sektorima i policijskim odelјenjima, čl. 33 st. 3, gde se navodi da komandir policijske ispostave obezbeđuje ustaljenost policijskih službenika na određenom bezbednosnom sektoru ili odeljenju na duže vreme.

• Usmeriti resurse na obuke školskih policajaca koji obavljaju poslove u školama a ne poseduju sertifikate za rad sa maloletnicima, radi njihovog efikasnijeg rada i punog poštovanja Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica.
• Potrebno je dati veću autonomiju lokalnim organizacionim jedinicama za neposrednu saradnju sa školama kako u slučajevima već prijavljenog nasilja radi de-eskalacije događaja i smanjenja štetnih posledica, tako i radi učešća u preventivnim programima.

• Opštine i gradovi treba da formiraju lokalne savete za bezbednost kao stalna radna tela  sa jasnim mandatima. 
• Opštine i gradovi treba da opredele dovoljna sredstva za rad lokalnih saveta za bezbednost.
• U cilju usklađivanja bezbednosnih politika i aktivnosti u Srbiji, kao i kontinuiranog delovanja lokalnih saveta za bezbednost, Vlada Srbije treba da usvoji nacionalnu politiku prevencije kriminala.
• Lokalni saveti za bezbednost treba da definišu prioritete rada koji bi se u najvećoj meri temeljili na nacionalnu politiku prevencije kriminala, ažurirane procene javnih bezbednosti i operativne planova policijskih uprava.

• Bezbednost kao sadržaj saradnje roditelja/porodice i škole mora biti jedan od prioriteta i jasno formulisan u programima saradnje.
• Dosledno primenjivati nultu toleranciju na nasilje i pravovremeno reagovati u slučaju prijave nasilja.
• Informacije o nasilju, odnosno, o preventivnim aktivnostima u školi moraju biti jasno i lako dostupne  roditeljima, ali i drugim zainteresovanim stranama iz okruženja.
• Uspostaviti bolji monitoring i evaluaciju, rezultata rada Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, Saveta roditelja, Opštinskog saveta roditelja (što znači bolji pristup njihovim evidencijama o ostvarenim ciljevima i ishodima, koji, pored veće vidljivosti moraju biti i merljivi).
• Programi zaštite učenika od nasilja moraju sadržati sve specifičnosti škole, moraju jasno proceniti nivoe nasilja, odrediti operativne planove zaštite za sve učesnike nasilja i jasno dokumentovani efekte preduzetih mera i aktivnosti.
• Izvršiti izmene zakonskog okvira koji reguliše rad saveta roditelja, kako bi dobio značajniju ulogu u odlučivanju.
• Svi učenici škole moraju biti obuhvaćeni preventivnim aktivnostima (generalnom prevencijom) u odnosu na nasilje i druge bezbednosne probleme i savladati strategije smanjenja nasilja u školama.
• Informacije o rada Opštinskog saveta roditelja moraju biti vidljivije i sa konkretnijim aktivnostima koje uključuju prevenciju nasilja i drugih bezbednosnih problema.

• Uskladiti rad i nadležnosti tela savetodavnog karaktera na lokalnom nivou, a koji se tiču bezbednosti dece i mladih.
• Uvažiti postojeće i definisati nove smernice za uključivanje bezbednosti u lokalne akcione planove postojećih savetodavnih tela.
• Uvažiti teme iz bezbednosnog korpusa koje su mladi prepoznali kao značajne na lokalnom nivou i omogućiti adekvatne pristupe u rešavanju bezbednosnih problema.
• Sva tela savetodavnog karaktera u lokalnoj zajednici jasno da definišu programe rada, sa standardizovanim kvalitetom i preciziranim vremenskim okvirom za obavljanje predviđenih aktivnosti koje moraju biti transparentne.

• Potrebno je da nastavni programi iz različitih društvenih i humanističkih predmeta uključe kritički pristup kulturi oružja, edukaciju o ratovima devedesetih, kao i kritiku rodnih stereotipa.
• Potrebno je da se mediji pridržavaju zakona koji regulišu rad medija, kao i etičkog kodeksa novinara prilikom tematizovanja oružanog nasilja, kako ne bi doprinosili promovisanju i pozitivnoj percepciji oružja. Potrebno je da se kršenje normi dosledno sankcioniše, kroz opomene, kazne i ostale regulatorne mere.

• Potrebno je da nadležna ministarstva Vlade Srbije, pre svega ministarstva sporta i obrazovanja, intenziviraju napore u prevenciji nasilja na sportskim tribinama, kroz kampanje, obrazovne programe, i sl. 
• Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu treba da utvrdi greške u primeni prethodne Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, i predloži novu, unapređenu strategiju.
• Potrebno je ojačati regionalnu i međunarodnu saradnju u razmeni znanja i iskustava u prevenciji nasilja u sportu.