Bezbednost

Bezbednost

IZVEŠTAJ O UZROCIMA NASILJA U DRUŠTVU KOJE POGAĐA DECU I MLADE S PREPORUKAMA ZA SISTEMSKE PROMENE

-radna verzija koja će biti osnov za konsultativni proces-

 

Početkom maja 2023. godine, u Beogradu su se desila dva višestruka ubistva u kome je ubijeno i ranjeno 38 ljudi, od kojih su ogromna većina deca i mladi. Počinioci, takođe, spadaju u ovu kategoriju ljudi. Tako je 3. maja, u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, trinaestogodišnji učenik ušao u školu i pištoljem svog oca ubio deset osoba, od čega devetoro učenika i službenika obezbeđenja, a ranio šest (petoro učenika i nastavnicu). U rancu je imao još jedan očev pištolj i molotovljev koktel koji nije upotrebio. Istragom je utvrđeno da je počinilac ubistava išao sa ocem u streljanu da vežbaju gađanje iz pištolja. Već narednog dana, 4. maja u okolini Mladenovca, selima Dubona i Malo Orašje, dvadesetogodišnji meštanin je pucajući iz automatske puške ubio osmoro, a ranio četrnaestoro ljudi. Višestruka ubistva u okolini Mladenovca su izvršena ilegalnim oružjem, automatskom puškom koju fizička lica ne mogu registrovati. Uz to, policija je u istrazi kod osumnjičenog, članova njegove porodice i rođaka pronašla veću količinu oružja i municije koje je zaplenila, uključujući automatske puške, bombe i nekoliko stotina komada municije. Utvrđeno je i da su protiv počinioca ubistava već bile podnete prekršajne i krivične prijave, između ostalog i za nasilničko ponašanje. On se takođe na društvenim mrežama otvoreno divio kriminalcima.


Ovi događaji međutim nisu anomalija i izuzetak u našem društvu, kako je to moglo da se čuje u pojedinim medijima i javnosti. U Srbiji je od 2013. do 2023. bilo devet višestrukih ubistava u kojima su ubijene ili ranjene 102 osobe, što je prosek od 1,42 ubijena na 100.000 stanovnika. Srbija je tako postala prva zemlja u Evropi prema broju masovnih ubistava u prethodnih 10 godina. Ovaj trend se razvija istovremeno uz uveravanja ovdašnjih vlasti da je Srbija bezbedna i da „sistem nije zakazao“. Međutim, sve ove činjenice kao i konkretne okolnosti iz majskih višestrukih ubistava ukazuju da institucije u Srbiji imaju ozbiljne probleme u ostvarenju svoje bezbednosne funkcije. To se najpre očituje u oblasti kontrole (ogromne količine) legalnog i nelegalnog oružja. Potom, brojne institucije, tela i mehanizmi rane prevencije, pre svega oni koji treba da imaju najneposrednije uvide u stanje u školskoj sredini i lokalnoj zajednici loše funkcionišu ili ne funkcionišu uopšte. Konačno, bezbednosna kultura je na jako niskom nivou dok je društvo preplavljeno nasiljem, tolerisanjem nasilnog ponašanja a u medijima sa nacionalnom pokrivenošću prisutno je čak i veličanja kriminalaca. Da je sistem zakazao ukazuju, između ostalog, i mere koje je Vlada Srbije usvojile neposredno nakon ova dva višestruka ubistva.


Ovom analizom utvrđene su kako zakonske i institucionalne manjkavosti, tako i praktični problemi u ove tri oblasti bezbednosti koji su omogućili da do ovih događaja dođe: kontrola oružja, lokalna bezbednost i bezbednosna kultura, sa fokusom na decu i mlade. Na osnovu analize, sačinjene su preporuke u cilju smanjenja mogućnosti ponavljanja sličnih događaja, a koje se odnose na angažman policije u lokalnoj zajednici i njen odnos sa građanima, položaj i obučenost školskih policajaca, osnaživanje položaja i rada lokalnih saveta za bezbednost, značajnih izmena i unapređenja bezbednosti u školama kroz jačanje uloge roditelja i nastavnika u promociji bezbednosne kulture, zatim, aktivniji rad na sistematskom prepoznavanju bezbednosnih problema koje mladi prepoznaju kao značajne na lokalnom nivou, i konačno, temeljnih promena politika u oblasti medija, obrazovanja i sporta, kojim bi se uspostavio kritički pristup kulturi oružja, nasilja i rodnih i drugih stereotipa.

 

Tekst u celosti možete pročitati klikom ovde.

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti bezbednosti možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Članovi radne grupe iz oblasti bezbednosti

Procitaj tekst u celosti

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti bezbednosti možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Pročitaj ostale oblasti

Preporuke u oblasti bezbednosti

  • Važeći Zakon o oružju i municiji je potrebno dosledno primenjivati u praksi.
  • Potrebno je da se u Zakonu o oružju i municiji definišu jasni i strogi uslovi koje fizička lica treba da ispune kako bi nabavila i držala oružje za ličnu bezbednost.
  • Osim provere uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije prilikom odlučivanja o zahtevu za držanje i nabavljanje oružja, neophodno je Zakonom propisati da MUP sprovodi periodične kontrole ovih uslova. 
  • Treba odustati od prakse redovnog produžavanja roka za zamenu oružanih listova, te oduzeti oružje svim vlasnicima oružja koji to nisu učinili u prethodnih 8 godina.
  • Potrebno je zakonom zabraniti korišćenje usluga streljana svim maloletnim licima.
  • Mediji, prilikom sprovođenja akcije predaje i legalizacije oružja, treba da sprovode masovne kampanje informisanja građana kako bi doprineli povećanju predaje oružja. 
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova, kroz stalne kampanje, treba da utiče na podizanje svesti građana o zloupotrebi vatrenog oružja, odnosno da ih edukuje o bezbednom korišćenju.
  • Decentralizovati donošenje odluka i njihovu implementaciju u policiji, odnosno dati veću autonomiju policijskim ispostavama/stanicama da samostalno odlučuju o učešću u različitim projektima sa zajednicom (građanima, udruženjima građana, poslovnim akterima, nevladinim organizacijama, drugim institucijama itd) kroz proširenje poslova i autonomije u odlučivanju policijske stanice u čl. 26 Zakona o policiji.
  • Poštovati organizaciju rada i ostvariti kontinuitet rada policijskih službenika na bezbednosnim sektorima, radi unapređenja odnosa sa zajednicom – kroz poštovanje Uputstva o organizovanju poslova i načinu rada policije u zajednici, na sektorima i policijskim odelјenjima, čl. 33 st. 3, gde se navodi da komandir policijske ispostave obezbeđuje ustaljenost policijskih službenika na određenom bezbednosnom sektoru ili odeljenju na duže vreme.
  • Usmeriti resurse na obuke školskih policajaca koji obavljaju poslove u školama a ne poseduju sertifikate za rad sa maloletnicima, radi njihovog efikasnijeg rada i punog poštovanja Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica.
  • Potrebno je dati veću autonomiju lokalnim organizacionim jedinicama za neposrednu saradnju sa školama kako u slučajevima već prijavljenog nasilja radi de-eskalacije događaja i smanjenja štetnih posledica, tako i radi učešća u preventivnim programima.
  • Opštine i gradovi treba da formiraju lokalne savete za bezbednost kao stalna radna tela  sa jasnim mandatima. 
  • Opštine i gradovi treba da opredele dovoljna sredstva za rad lokalnih saveta za bezbednost.
  • U cilju usklađivanja bezbednosnih politika i aktivnosti u Srbiji, kao i kontinuiranog delovanja lokalnih saveta za bezbednost, Vlada Srbije treba da usvoji nacionalnu politiku prevencije kriminala.
  • Lokalni saveti za bezbednost treba da definišu prioritete rada koji bi se u najvećoj meri temeljili na nacionalnu politiku prevencije kriminala, ažurirane procene javnih bezbednosti i operativne planova policijskih uprava.
  • Bezbednost kao sadržaj saradnje roditelja/porodice i škole mora biti jedan od prioriteta i jasno formulisan u programima saradnje.
  • Dosledno primenjivati nultu toleranciju na nasilje i pravovremeno reagovati u slučaju prijave nasilja.
  • Informacije o nasilju, odnosno, o preventivnim aktivnostima u školi moraju biti jasno i lako dostupne  roditeljima, ali i drugim zainteresovanim stranama iz okruženja.
  • Uspostaviti bolji monitoring i evaluaciju, rezultata rada Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, Saveta roditelja, Opštinskog saveta roditelja (što znači bolji pristup njihovim evidencijama o ostvarenim ciljevima i ishodima, koji, pored veće vidljivosti moraju biti i merljivi).
  • Programi zaštite učenika od nasilja moraju sadržati sve specifičnosti škole, moraju jasno proceniti nivoe nasilja, odrediti operativne planove zaštite za sve učesnike nasilja i jasno dokumentovani efekte preduzetih mera i aktivnosti.
  • Izvršiti izmene zakonskog okvira koji reguliše rad saveta roditelja, kako bi dobio značajniju ulogu u odlučivanju.
  • Svi učenici škole moraju biti obuhvaćeni preventivnim aktivnostima (generalnom prevencijom) u odnosu na nasilje i druge bezbednosne probleme i savladati strategije smanjenja nasilja u školama.
  • Informacije o rada Opštinskog saveta roditelja moraju biti vidljivije i sa konkretnijim aktivnostima koje uključuju prevenciju nasilja i drugih bezbednosnih problema.
  • Uskladiti rad i nadležnosti tela savetodavnog karaktera na lokalnom nivou, a koji se tiču bezbednosti dece i mladih.
  • Uvažiti postojeće i definisati nove smernice za uključivanje bezbednosti u lokalne akcione planove postojećih savetodavnih tela.
  • Uvažiti teme iz bezbednosnog korpusa koje su mladi prepoznali kao značajne na lokalnom nivou i omogućiti adekvatne pristupe u rešavanju bezbednosnih problema.
  • Sva tela savetodavnog karaktera u lokalnoj zajednici jasno da definišu programe rada, sa standardizovanim kvalitetom i preciziranim vremenskim okvirom za obavljanje predviđenih aktivnosti koje moraju biti transparentne.
  • Potrebno je da nastavni programi iz različitih društvenih i humanističkih predmeta uključe kritički pristup kulturi oružja, edukaciju o ratovima devedesetih, kao i kritiku rodnih stereotipa.
  • Potrebno je da se mediji pridržavaju zakona koji regulišu rad medija, kao i etičkog kodeksa novinara prilikom tematizovanja oružanog nasilja, kako ne bi doprinosili promovisanju i pozitivnoj percepciji oružja. Potrebno je da se kršenje normi dosledno sankcioniše, kroz opomene, kazne i ostale regulatorne mere.
  • Potrebno je da nadležna ministarstva Vlade Srbije, pre svega ministarstva sporta i obrazovanja, intenziviraju napore u prevenciji nasilja na sportskim tribinama, kroz kampanje, obrazovne programe, i sl. 
  • Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu treba da utvrdi greške u primeni prethodne Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, i predloži novu, unapređenu strategiju.
  • Potrebno je ojačati regionalnu i međunarodnu saradnju u razmeni znanja i iskustava u prevenciji nasilja u sportu.