Mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje

IZVEŠTAJ O UZROCIMA NASILJA U DRUŠTVU KOJE POGAĐA DECU I MLADE S PREPORUKAMA ZA SISTEMSKE PROMENE

-radna verzija koja će biti osnov za konsultativni proces-

Cilj ovog izveštaja jeste razumevanje konteksta u kom su se dogodila masovna ubistva u maju 2023. godine u Srbiji, iz perspektive zaštite i brige o mentalnom zdravlju.

Cilj je i razvoj kolaborativnog pristupa i pružanja preporuka u vezi sa potrebnim sistemskim unapređenjima koje bi omogućile dugoročnu prevenciju i adekvatnu reakciju u kriznim situacijama s kojima se društvo u Srbiji može suočiti u budućnosti. Kako mnogobrojne okolnosti tragedija koje su se dogodile nisu poznate ili su nedovoljno transparentne, a uzroci ovakvih događaja višestruki i kompleksni, cilj ovog izveštaja nije da da odgovore na pitanja u vezi sa samim događajima i njihovim uzorcima.

Izveštaj nasuprot tome teži da analizirajući (1) potrebe za brigom o mentalnom zdravlju, (2) u ovom trenutku postojeći sistem zaštite, kao i (3) reakciju sistema i nadležnih na tragedije koje su se dogodile, pruži smernice u vezi sa tim kako zajednički možemo i moramo da (iz)gradimo solidarno društvo i kako da zajednički o mentalnom zdravlju bolje brinemo.

Rezultati istraživanja sprovedenih u Srbiji pokazala su da su potrebe za adekvatnom brigom o mentalnom zdravlju stanovnika u Srbiji velike. Svaki šesti stanovnik ispunjava kriterijume za dijagnostikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, a okvirno svaki treći stanovnik u Srbiji ima značajne psihičke smetnje. Pored toga, istraživanja su pokazala i da se veliki broj osoba koje imaju psihičke teškoće, ne obraća za stručnu pomoć, a da se kao glavni razlozi izdvajaju nedostatak novca i stigma. Analiza dostupne podrške pokazuje da resursa za adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju Srbiji nema dovoljno, da ne postoji adekvatna primena modela mentalnog zdravlja u zajednici, kao i da postoji potreba za unapređenjem postojećeg i donošenjem novog normativnog ovkrira. Pored toga, potrebno je povećanje transparentnog i racionalnog ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju i formiranje koordinacionog tela koje bi organizovalo, koordinisalo i pratilo primenu potrebnih mera i koraka koji bi vodili unapređenju zaštite i promocije mentalnog zdravlja u Srbiji. Konačno, analiza sistemskog odgovora na majske tragedije pokazala je da pružanje adekvatne i sve obuhvatne podrške direktno pogođenima, a zatim i široj zajednici, nije bilo pravovremeno.

Kroz odogovor na ovu krizu, na površinu su isplivala mnogobrojna sistemska ograničenja koja je neophodno prevazići kako bi u budućnosti bilo moguće obezbediti adekvatnu i pravovremenu akutnu i kontinuiranu podršku u krizi.

Na osnovu analize, date su opšte i specifične preporuke za unapređenje brige o mentalnom zdravlju u Srbiji, grupisane u nekoliko tematskih celina: 

  • Unapređenje normativnog okvira 
  • Ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju 
  • Unapređenje dostupnosti i pristupačnosti usluga 
  • Unapređenje broja i položaja stručnog kadra 
  • Naučna utemeljenost brige o mentalnom zdravlju 
  • Edukacija 
  • Koordinacija

 

Tekst u celosti možete pročitati klikom ovde.

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti mentalnog zdravlja možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Hvala na poruci. Uskoro će Vam se javiti neko iz našeg tima. 

Članovi radne grupe iz oblasti mentalnog zdravlja

Procitaj tekst u celosti

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti mentalnog zdravlja možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Pročitaj ostale oblasti

  • Uspostavljanje širokog društvenog konsenzusa na osnovu inkluzivnog konsultativnog
    procesa u koji će biti uključeni predstavnici svih zainteresovanih strana, u pogledu značaja
    brige o mentalnom zdravlju i neophodnosti multisektorskog i multidisciplinarnog pristupa.
  • Promena pristupa mentalnom zdravlju sa biološkog na biopsihosocijalni, koji uvažava širok spektar determinanti mentalnog zdravlja, uključujući i različite društvene faktore.
  • Promena paradigme sa intitucionalne na brigu o mentalnom zdravlju u zajednici.
  • Prepoznavanje mentalnog zdravlja kao osnovnog ljudskog prava i integrisanje principa ljudskih prava u sve dalje korake i mere u oblasti unapređenja promocije i zaštite mentalnog zdravlja.
  • Donošenje novog i unapređenje postojećeg normativnog okvira na osnovu transparentnog i konsultativnog procesa koji će uključiti sve zaintresovane strane, uključujući udruženja korisnika i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke, strukovne i druge organizacije, koji će imati jasne i merljive indikatore ostvarenosti predviđenih ciljeva, predviđena
    sredstva za njegovo sprovođenje, kao i definisano koordinacio telo koje će pratiti primenu i ostvarenost ciljeva.

Unapređenje normativnog okvira

  • Donošenje novog Akcionog plana za period 2023-2026, koji prati Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji 2019 – 2026
  • Donošenje zakona o psihoterapiji
  • Usvajanje Standarda za savetodavno terapijske usluge u socijalnoj zaštiti i izmene opštih strukturnih i funkcionalnih standarda usluga u socijalnoj zaštiti
  • Izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u skladu sa preporukama komiteta Ujedinjenih nacija koje je Srbija dobila
  • Unapređenje Zakona o psihološkoj delatnosti

 

Ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju

  • Obezbediti javno dostupnu informaciju o budžetskim sredstvima koja se odvajaju za mentalno zdravlje
  • Obezbediti povećanje izdvajanja za mentalno zdravlje do nivoa ulaganja koji postoji u zemljama EU
  • Postojeća sredstva usmeravati na unapređenje podrške u zajednici i primarnog nivoa zdravstvene zaštite, a ne na finansiranje institucionalne brige o mentalnom zdravlju i tercijarni nivo zdravstvene zaštite
  • Obezbediti finansiranje usluga mentalnog zdravlja u zajednici na nivou jedinica lokalne samouprave

 

Unapređenje dostupnosti i pristupačnosti usluga

  • Povećanje broja stručnog kadra u oblasti mentalnog zdravlja u okviru zadravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite
  • Formiranje Centra za traumu i intervencije u krizi koji bi imao ulogu centralnog tela za koordinacuju pružanja pomoći u kriznm situacijama
  • Formiranje Centara za mentalno zdravlje u zajednici, sa posebnim podjedinicama namenjenim deci i mladima, kao i Porodičnih savetovališta
  • Osnivanje lokalnih Dnevnih boravaka za decu i mlade sa problemima u ponašanju
  • Osnivanje posebne interresorne ustanove za maloletne počinioce najtežih krivičnih dela koji nisu krivično odgovorni u skladu sa principima ljudskih prava i prava deteta

 

Unapređenje broja i položaja stručnog kadra

  • Unapređenje položaja i uslova rada stručnog kadra u oblasti mentalnog zdravlja na svim nivoima zdravstvene zaštite, a posebno u okviru primarne zdravstvene zaštite
  • Unapređenje položaja i uslova rada psihologa i pedagoga u obrazovnom sistemu i promena razumevanja njihove uloge u obrazovnom sistemu sa administrativnog osoblja koje pomaže realizaciju nastavnog plana na stručnjake u oblasti mentalnog zdravlja koji se bave procenom, prevencijom i ranim intervencijama
  • Unapređenje položaja i uslova rada zaposlenih u okviru sistema socijalne zaštite
  • Unapređenje broja, položaja i uslova rada svih zaposlenih koji rade na unapređenju psihosocijalne dobrobiti i mentalnog zdravlja dece i mladih, kao što su pedagozi, psiholozi, defektolozi, psihijatri, omladinski radnici, socijalni radnici, i drugi
  • Obezbeđivanje besplatne i kontinuirane supervizije i adekvatne stručnu i psihološke
    podrške stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja

 

Naučna utemeljenost brige o mentalnom zdravlju

  • Povećati finansiranje istraživanja u svim oblastima mentalnog zdravlja
  • Obezbediti kontinuiranu procenu potreba u domenu mentalnog zdravlja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou
  • Obezbediti merenje efekata psiholoških i psihocijalnih intervencija i tretmana i evaluaciju usluga kako bi se osigurala empirijski utemeljena praksa
  • Formirati mehanizam komunikacije naučne i stručne zajednice u oblasti mentalnog zdravlja sa donosiocima odluka kako bi se omogućio empirijski utemeljen razvoj politika i informisano planiranje i organizacija resursa

 

Edukacija

  • Uvođenje obavezne besplatne kontinuirane edukacije na temu mentalnog zdravlja zaposlenih u obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite
  • Uvođenje obaveznih besplatnih edukativnih programa o mentalnom zdravlju namenjenih učenicima
  • Uvođenje besplatnih edukativnih programa u centrima za mentalno zdravlje u zajednici kroz tribine, predavanja, kulturno umetnički sadržaj i drugo, namenjenim lokalnim zajednicama
  • Izrada i kontinuirana distribucija edukativnih materijala kroz različite kanale komunikacije (priručnici, brošure, društvene mreže, itd), koji bi bili namenjeni različitim ciljnim grupama (učenicima, roditeljima, nastavnicima...)
  • Osmišljavanje i sprovođenje empirijski utemeljenih kampanja za smanjenje stigme u vezi sa mentalnim zdravljem
  • Informisanje građana o dostupnoj podršci i njihovo osnaživanje da ove mehanizme podrške i koriste

 

Mehanizmi koordinacije

  • Nastavak rada i dalji razvoj i formalizacija Radnog tima za mentalno zdravlje pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
  • Formiranje lokalnih multidisciplinarnih koordinacionih timova širom Srbije, koji bi se bavili planiranjem i koordinacijom sistemskog odgovora na probleme i potrebe u domenu mentalnog zdravlja građana na lokalu