Majska platforma nova je inicijativa akademske i građanske zajednice čiji je cilj da ponudi konkrente predloge za suzbijanje nasilja u društvu.
Ova inicijativa trenutno okuplja 40 predstavnica i predstavnika stručne javnosti koji će ponuditi predloge za sistemske promene u šest oblasti koje su, po njihovoj proceni, prioritetne i kritične u kontekstu nasilja: obrazovanje, sektor bezbednosti, pravosuđe, mediji, mentalno zdravlje i socijalna zaštita.
Majskom platformom rukovodi devetočlani Odbor koji čine: Rodoljub Šabić (advokat), Vukosava Crnjanski (CRTA), Dušan Spasojević (Fakultet političkih nauka), Dragan Popadić (Filozofski fakultet), Igor Bandović (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), Gazela Pudar Draško i Luka Glušac (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Tanja Ignjatović i Vanja Macanović (Autonomni ženski centar).
„Majska platforma treba da odgovori na kapitalno pitanje šta dalje da radimo je reč o nasilju u društvu. Nakon tragedija koje su nam se dogodile maja prošle godine, prirodna potreba kompetentnih stručnjaka okupljenih u ovoj inicijativi, je bila da tragaju za odgvorom na to pitanje“, rekao je Rodoljub Šabić, član Odbora Majske platforme.
Vukosava Crnjanski, direktorka Crte i članica Odbora Majske platforme, naglasila je da ova inicijativa želi da podstakne javnu raspravu o tome kako dalje protiv nasilja.
“Nalazi i argumenti koje iznosimo pred javnost nisu zatvorena dokumenta, nego otvoreni poziv na dijalog u kojem će biti izneseno još mnogo argumenata zasnovanih na znanju, stručnosti ili iskustvu. Bez obzira na političke, ideološke, kulturne i sve druge razlike, sveprisutnost i normalizovanost nasilja nas sve pogađa. Što više perspektiva sagledamo, bićemo bliži razumevanju kompleksnosti situacije u kojoj smo se našli.” rekla je Crnjanski.
Na konferenciji su predstavljeni i izveštaji o stanju u obrazovanju i sektoru bezbednosti sa preporukama za naredne korake koji treba da posluže kao osnova za dalji konsultativni proces.
Profesor Aleksandar Baucal, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koordinator radne grupe za obrazovanje, predstavljajući Izveštaj je rekao: „Vreme je za korenitu promenu dosadašnjeg pristupa rešavanju nasilja u školama. Naša glavna preporuka je transformacija obrazovanja u koncept „škola kao dobra zajednica“ koji nije neki teoretski model, već dostižan, realističan model koji već postoji u nekim školama. Mi smo nekada imali „školu kao dobru zajednicu“, umeli smo da školu tako organizujemo. U osnovi te ideje je da škola mora biti zajednica nastavnika, učenika, roditelja, koja će negovati podržavajuće međuljudske odnose a ne biti mesto kontrole i tenzije u odnosima“.
Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koordinator radne grupe za sektor bezbednosti, podsetio je da je u Srbiji u poslednjih 10 godina bilo devet višestrukih ubistava u kojima su ubijene ili ranjene 102 osobe, što je prosek od 1,42 ubijena na 100.000 stanovnika zbog čega je Srbija postala prva zemlja u Evropi prema broju masovnih ubistava u prethodnoj deceniji.
„Školski policajci moraju biti obučeni za rad sa maloletnicima, lokalne policijske ispostave da više i direktnije sarađuju sa zajednicom, roditelji i sva deca u školama moraju biti uključena u preventivne akcije, treba negovati kritički pristup kulturi oružja. Bezbednost treba da bude lokalna tema, jer se tiče ljudi i zajednice. Iako postoji mogućnost da lokalne samouprave imaju Lokalne savete za bezbednost, tek u nekoliko opština i gradova su ova tela aktivna“, rekao je Petrović.
Oba izveštaja za obrazovanje i bezbednost možete videti na našem sajtu.
U narednom periodu biće pokrenuta konsultativna rasprava o ponuđenim rešenjima a u junu će javnosti biti predstavljeni izveštaji koji se bave pitanjem nasilja u kontekstu socijalne zaštite (koordinatorka Sarita Bradaš, Fond Centar za demokratiju) i mentalnog zdravlja nacije (koordinatorka, prof. Tamara Džamonja Ignjatović, Filozofski fakultet).