Socijalna zaštita

Socijalna zaštita

IZVEŠTAJ O UZROCIMA NASILJA U DRUŠTVU KOJE POGAĐA DECU I MLADE S PREPORUKAMA ZA SISTEMSKE PROMENE

-radna verzija koja će biti osnov za konsultativni proces-

Nakon višestrukog ubistva u Duboni i Malom Orašju u javnosti je pokrenuto pitanje o postupanju ustanova u sistemu socijalne zaštite odnosno nadležnog centra za socijalni rad (CSR) kao i propustima istog u identifikovanju problema i preduzimanju adekvatnih mera kojima bi se preventivno delovalo i eventualno izbegla tragedija.


U traženju odgovora na ključno pitanje šta je potrebno promeniti u sistemu socijalne zaštite kako bi se preveniralo nasilno i socijalno problematično ponašanje mladih, uključujući i potencijalno ekstremne događaje, analiziran je strateški, zakonodavni i institucionalni okvir, postojeće i potrebne intervencije, saradnja centara za socijalni rad sa ostalim institucijama te postupanje ustanova iz sistema socijalne zaštite pre i posle događaja.


Analiza strateškog, zakonodavnog i institucionalnog okvira ukazala je na niz manjkavosti u sistemu socijalne zaštite. Republika Srbija već 15 godina nema strateški dokument kojim bi definisala strateške pravce u socijalnoj politici ka socijalnoj zaštiti za sve, zasnovanoj na ljudskim pravima. Normativni okvir u socijalnoj zaštiti nije menjan duže od decenije i potpuno je neresponzivan na promene i zahteve koji se postavljaju pred centre za socijalni rad. Neadekvatni kapaciteti centara za socijalni rad ostavljaju negativne posledice kako na zaposlene u sistemu socijalne zaštite tako i na njihove korisnike. Partijsko zapošljavanje osoba bez stručnih kompetencija za obavljanje poslova socijalnog rada u centrima za socijalni rad kako na rukovodećim, tako i na izvršilačkim radnim mestima dodatno urušava institucionalne kapacitete. Nizak nivo izdvajanja za socijalnu zaštitu kako na nivou države, tako i na lokalnom nivou, pokazuju da socijalna zaštita nije prioritet donosilaca odluka što za posledicu ima da najranjiviji pojedinci i pojedinke ostaju uskraćeni za potrebnu podršku bilo da je reč o materijalnim davanjima ili o neophodnim uslugama.


Analiza postojećih praksi u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom pokazuju da u sistemu socijalne zaštite izostaju mere i intervencije koje treba da doprinesu prevenciji i tretmanu dece i mladih sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom. Očigledna je diskrepanca između urgentnosti, kompleksnosti i intenziteta potreba i potencijala dece u sukobu sa zakonom i sporog, segmentiranog i mlakog reagovanja sistema socijalne zaštite i maloletničkog pravosuđa. Kod krivično neodgovorne dece nema nekog posebno organizovanog i intenzivnog rada, kao ni kod dece koja imaju probleme mentalnog zdravlja, gde niti su stvoreni uslovi za njihov adekvatan tretman niti postoji čvrsta volja da se različite ustanove, službe i stručnjaci okupe i zajednički angažuju na potrebama te dece, tj. na pristupu po meri deteta.


Više od godinu dana nakon tragedije u Malom Orašju i Duboni javnost nije dobila informacije o postupanju ustanova iz sistema socijalne zaštite. Pored toga, nadležne institucije nakon višestrukog ubistva nisu pokrenule nikakav postupak kontrole rada nadležnih centara za socijalni rad kako bi utvrdile eventualne propuste u njihovom radu. Nadležni organi (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Gradski sekretarijat za socijalnu zaštitu) nisu izvršili inspekcijski nadzor nad stručnim radom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Zaštitnik građana nije pokrenuo postupak kontrole rada Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.


U cilju stvaranja sistemskih preduslova u sistemu socijalne zaštite kako bi se preveniralo nasilno i socijalno problematično ponašanje mladih definisane su sledeće temeljne preporuke - 

  • Izraditi i usvojiti novu Strategiju razvoja socijalne zaštite.
  • Izvršiti reorganizaciju sistema socijalne zaštite.
  • Značajno povećati budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu.
  • Sprovesti departizaciju i profesionalizaciju u sistemu socijalne zaštite.

 

Tekst u celosti možete pročitati klikom ovde.

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti socijalne zaštite možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Hvala na poruci. Uskoro će Vam se javiti neko iz našeg tima. 

Članovi radne grupe iz oblasti socijalne zaštite

Procitaj tekst u celosti

Komentare, predloge i pitanja u vezi izveštaja iz oblasti socijalne zaštite možete poslati na info@majskaplatforma.rs

Pročitaj ostale oblasti

  • Izraditi i usvojiti novu Strategiju razvoja socijalne zaštite. Polazeći od nalaza sprovedene ex-post i ex-ante analize prethodne strategije, potrebno je pokrenuti participativni i inkluzivni proces izrade novog strateškog dokumenta. U proces je neophodno uključiti akademsku zajednicu, profesionalce iz sistema socijalne zaštite, organizacije civilnog društva i, direktno, korisnike u socijalne zaštite. Usvajanje novog strateškog dokumenta treba da bude zasnovano na garancijama pružanja najviših standarda socijalne zaštite svim građanima i građankama, u skladu sa ustavnim garancijama i preuzetim međunarodnim obavezama. Kako bi se obezbedio integralni pristup novi dokument treba da bude međusektorska strategija.
  • Izvršiti reorganizaciju sistema socijalne zaštite. Polazeći od novog strateškog okvira socijalne zaštite potrebno je izvršiti analizu organizacije centara za socijalni rad što uključuje analizu organizacione strukture, poslovnih procesa, upravljačkih procesa, zaposlenih i sistema nagrađivanja. Na osnovu nalaza o usklađenosti postojeće organizacione strukture sa strateškim opredeljenjima u oblasti socijalne zaštite potrebno je utvrditi načine za unapređenje funkcionisanja koji će povećati efikasnost i delotvornost.
  • Značajno povećati budžetska izdvajanja u apsolutnom i relativnom iznosu na nacionalnom i na lokalnom nivou za pružanje usluga i drugih mera socijalne zaštite.
  • Sprovesti departizaciju i profesionalizaciju u sistemu socijalne zaštite. Obezbediti mehanizme kojima će se proces zapošljavanja na rukovodeća i izvršilačka radna mesta u ustanovama socijalne zaštite zasnivati isključivo na kompetencijama kandidata/kinja. Izmeniti način izbora direktora/ki CSR kroz uvođenje procedura koje će omogućiti departizaciju CSR.

 

Kratkoročne mere:

  •  Uskladiti Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja
    i zanemarivanja (2006) sa Opštim protokolom za zaštitu dece od nasilja (2022).
  • Razviti odnosno standardizovati usluge koje su relevantne za zaštitu od nasilja i rad za de
    com i mladima u sukobu sa zakonom, npr. savetodavno-terapijske usluge u socijalnoj zaštiti,
    usklađeno sa potrebama, zakonima i preuzetim međunarodnim standardima i obavezama.
  • Unaprediti unutrašnje procedure u postupanju CSR u slučajevima nasilja u porodici, partnerskim odnosima, dečjeg svedočenja nasilju u porodici i dece odnosno mladih u sukobu sa zakonom, usklađeno sa preuzetim međunarodnim standardima i obavezama.
  • Izmeniti Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zaštite kako bi se olakšao postupak
    licenciranja, naročito u delu koji se odnosi na tehničke i prostorne kapacitete za koje pruža
    oci usluga ističu da su prestrogo postavljeni i skupi u realizaciji.
  • Unaprediti mehanizam i adekvatnost finansiranja namenskih transfera, sa ciljem omo
    gućavanja ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu ugroženim licima na celoj teritoriji Republike Srbije.
  • U okviru jednog ministarstva obuhvatiti oblasti socijalne zaštite i brige o porodici budući da se briga o porodici koja je u krizi najčešće obezbeđuje kroz sistem socijalne zaštite (savetodavno-terapijske usluge, različita materijalna davanja i sl.). Predloženim objedinjavanjem bi se eliminisalo dvostruko vođenje evidencija i ubrzao postupak pomoći i podrške.
  • Unaprediti rad Saveta za prava deteta kao koordinacionog tela kroz obezbeđivanje kon
    tinuiteta rada i stabilnih finansija, kao i angažovanja bar jednog stalno zaposlenog lica. Na taj način bi se unapredile i javne politike koje bi se donosile na osnovu prikupljenih podataka centralnog državnog tela i evaluacije efekata izvršenih intervencija, a čime bi se pravovremeno vršila procena potreba stanovništa i prioriteta. Savet bi proaktivnim pristupom razvi
    jao mehanizme saradnje različitih sektora. Unapređenjem rada ovog tela, utiče se na unapređenje lokalne socijalne politike obzirom da je ovo telo zaduženo i za povezivanje različitih aktera na nacionalnom i lokalnom nivou

 

Srednjoročne  mere:

  • Izraditi i usvojiti Program prevencije problema u ponašanju dece i mladih što podrazumeva definisanje sistema mera i aktivnosti usmerenih na otklanjanje rizičnih faktora i/ili posledica njihovog delovanja te jačanja zaštitnih faktora na svim nivoima - mikro (pojedinac), mezo (porodica) i makro (lokalna zajednica, oblast, država).
  • Izraditi standarde rada stručnih radnika u socijalnoj zaštiti koji će definisati ključne oblasti i poslove koji su u delokrugu rada stručnih radnika kao i kompetencije potrebne kako bi se posao uspešno obavljao.
  • Izraditi metodologiju za procenu potreba za uslugama socijalne zaštite koja uključuje procenu dostupnosti usluga i procenu kapaciteta pružalaca usluga.
  • Sprovesti obuku za primenu metodologije za procenu potreba za uslugama socijalne zaštite svim akterima nadležnim za planiranje u oblasti socijalne zaštite.
  • Izraditi i usvojiti Program razvoja usluga socijalne zaštite sa svrhom obezbeđivanja dostupnosti kvalitetnih usluga socijalne zaštite svim građanima/ka kojima su potrebne na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a time i smanjivanje nejednakosti u pristupu uslugama.

Kratkoročne mere:

  • Smanjiti opterećenje voditelja slučaja zapošljavanjem novih radnika tako što će se primeniti normativi propisani Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, uz prethodnu izmenu Zakona o budžetskom sistemu kojim će od primene člana 24k, stav 1 i 2 izuzeti stručni radnici u CSR.
  • Unaprediti SOZIS, u pogledu njegove usklađenost sa zakonima, protokolima i drugim podzakonskim aktima, ali i sa stanovišta operativnosti i korisnosti u dostupnosti podataka unutar čitavog sistema socijalne zaštite, kao i razmeni podataka sa drugim sistemima (pravosuđem, policijom, obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom) koji se tiču nadležnosti centra.

 

Srednjoročne i dugoročne mere:

  • Izmeniti Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad tako što će kriterijumi za određivanje broja i vrste stručnih radnika biti broj i vrsta korisnika/usluga.
  • Preispitati unutrašnju organizaciju rada u centrima za socijalni rad i metod vođenja slučaja kako bi se otklonila praksa neadekvatnog zaduženja voditelja slučaja predmetima bez obzira na njihovo stručno obrazovanje, uže specijalnosti, preferencije i profesionalne afinitete).
  • Izraditi analizu potrebe za edukacijama stručnih radnika u centrima, dugoročni i kratkoročni plan unapređenja kompetencija prema prioritetima na osnovu potreba prakse, te u skladu sa tim razviti specijalizovane programe obuke. Za potrebe unapređenja stručnih kompetencija u smislu ove preporuke, potrebno je više koristiti znanja organizacija civilnog društva koje
    imaju iskustva u radu sa konkretnim fenomenima i korisničkim grupama.

Kratkoročne mere:

  •  Unaprediti kapacitete za izradu strateških dokumenata i lokalnih akcionih planova kao i evaluaciju planskih dokumenata. Razvoj usluga i programa treba da se zasniva na realnim potrebama. Utvrđivanje potreba podrazumeva puno učešće korisnika kako bi usluge predstavljale adekvatan odgovor na složene probleme i kontekst u kome odrastaju, ali i pružalaca usluga posebno iz civilnog sektora.
  • Povećati dostupnost usluga u zajednici. Budući da JLS imaju mogućnost da odlukom odrede krug socijalnih usluga koje se pružaju u zajednici, potrebno je da uvrste i one usluge koje se faktički pružaju u zajednici i da raspišu javne konkurse za finansiranje tih usluga, a ukoliko se radi o inovativnim uslugama, kao jedan od načina finansiranja da iskoriste i namenske transfere.
  • Dodeljivanje namenskih transfera usloviti izradom strateških dokumenata i adekvatnim izveštavanjem JLS, pri čemu bi inicijalni zahtev za dodeljivanje namenskih transfera morao da sadrži detaljan opis potreba i prioriteta, sa definisanim pokazateljima učinka. Takođe, izvršiti evaluaciju dosadašnjih namenskih transfera i razmotriti eventualnu promenu u konceptu tako da se transferi isplaćuju shodno broju usluga koje JLS pružaju a ne shodno veličini JLS.
  • Izraditi protokole o intersektorskoj saradnji između CSR i obrazovnog sektora (škole), zdravstvenog sektora, policije i drugih institucija sa jasno definisanim ciljevima, zadacima, ulogama i odgovornostima svih saradnika. Zaključivanjem protokola o saradnji postiže se pun kapacitet zajednice pa se briga o deci i mladima koji imaju problem u ponašanju proteže na sve aspekte njihovog života, čime se najefikasnije utiče na promene u ponašanju. Regionalna saradnja je veoma važna jer se neke usluge mogu pružati i u okviru više opština čime se smanjuju troškovi i povećava kvalitet. Sa druge strane, regionalna saradnja podrazumeva intenzivnu razmenu iskustava i dobrih praksi.
  • Promocija prevencije i blagovremenog prepoznavanja rizika od razvoja problema u ponašanju kod dece i mladih uz informisanje i senzibilizaciju roditelja, nastavnika i drugih relevantnih aktera radi efikasnog upućivanja na podršku iz obrazovnog, socijalnog i zdravstvenog sistema.

Srednjoročne mere:

  • Uspostaviti bazu podataka o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou, koja će obuhvatiti i podatke o nezadovoljenim potrebama za podrškom sistema socijalne zaštite u svakoj jedinici lokalne samouprave.
  • Razviti održivi model supervizije pružalaca usluga od značaja za decu i mlade u sukobu sa zajednicom, koji bi prvenstveno bio usmeren ka pružanju podrške u unapređenju kvaliteta pružanja postojećih usluga, ali i razvoju novih programa rada sa korisnicima.
  • Obezbediti dostupnost usluge i programa za decu sa problemima u ponašanju u svim lokalnim zajednicama/lokalnim samoupravama u zemlji.